Pribor za vezivanje
Koliko je teško dati određenu definiciju priboru koji služi za vezivanje, možda je najbolje objasniti tako što ćemo postaviti univerzalno pitanje. Neka to pitanje glasi “Šta se sve može vezivati?” Kako bi odgovor glasio da se vezivati može sve od igle do lokomotive, tako ćemo i reći da je pribor za vezivanje sve ono čime se sve može vezati. Nakon ovog prilično slobodnog objašnjenja trebalo bi reći koju reč i o tome šta u stvari mi podrazumevamo pod kategorijom koja se krije iza sintagme pribor za vezivanje. Pribor za vezivanje dakle može da bude ono što se tiče mašina i alata jer kako govorimo o toj subkategoriji treba imati u vidu da se fokusiramo isključivo na priboru za vezivanje u funkciji alata.
Dakle, spisak svih predmeta koji se vezuju i svega što može služiti kao predmet za vezivanje se donekle skratio. Da bismo bili još određeniji pomenućemo da pod priborom za vezivanje najpre mislimo na one vezice koje se koriste onda kada je potrebno vezati određene kablove ili vezati žice koje se nalaze u kućnim aparatima, uređajima ili čak u automobilu. Dakle, pod pojmom pribor za vezivanje mogu se podrazumevati one plastične vezice koje se koriste za spajanje određenih kablova ili struktura i to tako što se predmetima poput malih kaiševa vezuju. Te vezice su zapravo mali plastični kaiševi koji se mogu podešavati na određene debljine. Sami kaiševi mogu biti raznih dimenzija i različitih materijala. Najčešće se pribor za vezivanje pravi od kombinacije gume i plastike mada ponekad to mogu biti i sintetički materijali i sintetički konci i konopci. Svakako vredi pomenuti da su plastične i gumene vezice najkorišćenije i da one imaju najširu primenu. Vezice naravno mogu biti pravljene u raznim dimenzijama ali i u različitim bojama.
Koliko je to bitno zbog estetike možda i nije vredno pomenuti. Boje su vrlo često različlite iz praktičnih razloga. Praktičnost je u odvajanju određenih struktura, naglašavanju i markiranju vezanih predmeta, te se funkcionalnost boja takođe može shvatiti.