Bušilica se svrstava u alat koji se često koristi u različitim oblastima. Mogu je koristii majstori ali i ljudi koji se ne bave disciplinama vezanim za majstorisanje ali im je potrebna u kućnoj upotrebi. Bušilica zapravo predstavlja uređaj odnosno alat u koji se ugrađuje neka manja sekuća alatka. Najčešće je prateća akatja burgija koja služi za izradu rupa u raznim materijalima. U zavisnosti od toga koji se materijali buše pravi se razlika u bušilicama. Bušilice koriste u domaćinstvima ali i u najrazličitijim područjima industrije pa čak i u nekim granama nauke. Bušilica predstavlja glavni alat, zapravo alat bez koga se ne može. Kod izrade konstrukcija i montaže koriste se bušilice da bi se mogli namontirati šrafovi i klinovi. Preteče bušilica se mogu naći još u kamenom dobu. Danas se bušilice razlikuju po funkciji i izgledu. Postoje one najjednostavnije ručne ali i bušilice na struju, akumulatore, baterije itd.
Istorija bušilica je veoma duga. Prvi oblici se javljaju još pre oko 35.000 godina. Bile su pravljene od kamenog šiljka i koristile su se za bušenje tako što su se pokretima ruke vrtele. Glavni napredak ručne bušilice desio se na prostoru Inda i u drevnom Egiptu. Te bušilice su imale nešto drugačiju funkciju.
Naime, prve bušilice su takođe služile za paljenje vatre na ognjištima. Ručne bušilice i dan danas koriste stolari za neke manje komplikovane zahvate na drvetu. Bušilice koriste elektromotor koji se pokreće električnom strujom od 220v ili jednosmernom strujom iz baterija ili akumulatora. Bušilice sa akumulatorom mogu se koristiti u kao odšrafljivači ili odvrtači. U zavisnosti od uloška koji sse postavi mogu biti višefunkcionalne.
Bušilice na baterije se veoma lako koriste i lake su za održavanje i upotrebu. Težina koja uglavnom ne prelazi jedan kilogram je više nego pogodna za prenošenje sa mesta na mesto
Glave ovih bušilica je veoma jednostavno menjati pa vam multifunkcionalnost ovih aparata omogućuje bezbednu i vrlo jednostavnu upotrebu.